Još od malih nogu razmišljami šta želimo da budemo u životu. Uglavnom su to bile nelogične stvari poput dinosurusa (to ne može, tako?), ali kako odrastamo u sve naše želje se uvlači ta dosadna doza realnosti, pa smo onda Lara Kroft ili čak i Konan.
Pravimo planove i liste, da se slučajno nešto ne zaboravi, bilo bi greota.
Moja lista u skorije vreme nije bila ažurirana (ili osvežena, kako ko preferira), tako stoji sastrane, jer, jelte, ima vremena. Bio bi red da bacim pogled na nju da vidim šta se tamo dešava.
Prvo na listi - princeza
Znate biti pronceza nije lako, gledali smo u mnogim filmovima. Haljine i balovi - nije to za mene. Tako da verovatno ne želim da budem princeza bez obzira na to što je na mojoj listi punih 14 godina. Dakle preškrabali smo to.
Sledeće na listi je sladoledžija. Predivno, vozaš kamiončić, svira ti muzikica, koja se vrtu u krug doduše, ali to je u opisu posla, šta ćeš, trpiš. I sve je to bilo divno dok nisam saznala da sladoledžije ne smeju da jedu sladoled, ima smisla moram prznati, ali sladoleda se ne može odreći. Precrtavam.
Čitam dalje - astronaut. Fantastično, put u svemir mi je odobren #hvalaNASA, samo da mi stigne odelo, mere su već uzete, a za to vreme bih mogla da se pozabavim nečim drugim.
Na primer da budem slobodni umetnik. Divno zvuči, ali malo nerealno u odnosu na ostatak liste, slažemo se?
Teško je probiti se , ne kažem da se ne može, niti da se ne pokušava. Kažem da je teško jer je već sve isprobano, pokušano. Treba pustiti svoj glas, da se čuje, da ga drugi prepoznaju (kliše, znam). Treba biti unikatan, gledati iz svog ugla, ne moraju svi da razumeju, jer onda ne bi bilo zanimljivo.
To je ka čemu težim, da izgradim sebe. Ne moram da budem umetnik da bi to uradila, pokazala ko sam ustvari. Niti sladoledžija kako bi pokazala svoju kreativnost u dekoraciji sladoleda.
Iskreno još uvek ne znam šta želim da budem, koji je moj posao iz snova. Samo znam da ne želim da mi posao ugasi kreativnost, je ona je postala deo mene i žao mi je da se oprostimo.
Za sada puštam da stvari idu svojim tokom (ali se ne prepuštam slučaju, to su dve različite stvari).
Pravimo planove i liste, da se slučajno nešto ne zaboravi, bilo bi greota.
Moja lista u skorije vreme nije bila ažurirana (ili osvežena, kako ko preferira), tako stoji sastrane, jer, jelte, ima vremena. Bio bi red da bacim pogled na nju da vidim šta se tamo dešava.
Prvo na listi - princeza
Znate biti pronceza nije lako, gledali smo u mnogim filmovima. Haljine i balovi - nije to za mene. Tako da verovatno ne želim da budem princeza bez obzira na to što je na mojoj listi punih 14 godina. Dakle preškrabali smo to.
Sledeće na listi je sladoledžija. Predivno, vozaš kamiončić, svira ti muzikica, koja se vrtu u krug doduše, ali to je u opisu posla, šta ćeš, trpiš. I sve je to bilo divno dok nisam saznala da sladoledžije ne smeju da jedu sladoled, ima smisla moram prznati, ali sladoleda se ne može odreći. Precrtavam.
(Crtez nije dovršen šššš)
Čitam dalje - astronaut. Fantastično, put u svemir mi je odobren #hvalaNASA, samo da mi stigne odelo, mere su već uzete, a za to vreme bih mogla da se pozabavim nečim drugim.
Na primer da budem slobodni umetnik. Divno zvuči, ali malo nerealno u odnosu na ostatak liste, slažemo se?
Teško je probiti se , ne kažem da se ne može, niti da se ne pokušava. Kažem da je teško jer je već sve isprobano, pokušano. Treba pustiti svoj glas, da se čuje, da ga drugi prepoznaju (kliše, znam). Treba biti unikatan, gledati iz svog ugla, ne moraju svi da razumeju, jer onda ne bi bilo zanimljivo.
To je ka čemu težim, da izgradim sebe. Ne moram da budem umetnik da bi to uradila, pokazala ko sam ustvari. Niti sladoledžija kako bi pokazala svoju kreativnost u dekoraciji sladoleda.
Iskreno još uvek ne znam šta želim da budem, koji je moj posao iz snova. Samo znam da ne želim da mi posao ugasi kreativnost, je ona je postala deo mene i žao mi je da se oprostimo.
Za sada puštam da stvari idu svojim tokom (ali se ne prepuštam slučaju, to su dve različite stvari).
Gde će me put odvesti? Ne znam, ali nemojte da se brinete, obaveštavaću vas.
Нема коментара:
Постави коментар